ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (4) 7, 499-522
Tadija Đukić, Miloš Pavlović, Čedomir Gligorić
Rezime: Izveštavanje o korporativnoj društvenoj odgovornosti (CSR) postalo je kamen temeljac savremene poslovne prakse, omogućavajući organizacijama ne samo da komuniciraju svoje inicijative održivosti i društvene uticaje, već i da ojačaju poverenje zainteresovanih strana i legitimitet kompanije u javnosti. Kako preduzeća sve češće primenjuju kreativne tehnike izveštavanja—poput narativnog pripovedanja, vizuelno oblikovanih prikaza podataka i interaktivnih digitalnih formata—kako bi informacije o održivosti učinila zanimljivijim i pristupačnijim, javlja se sve veći etički izazov u vidu ekomanipulacije (greenwashinga), pri čemu se pojedina dostignuća preuveličavaju ili selektivno predstavljaju na način koji dovodi do obmana i smanjenja poverenja zainteresovanih strana (Seele & Gatti, 2015; Ljon & Montgomery, 2015). Ovaj rad ispituje na koji način kreativnost u CSR izveštavanju može doprineti unapređenoj transparentnosti i snažnijoj uključenosti zainteresovanih strana, istovremeno ukazujući na rizike po kredibilitet kompanije kada se prekorače etičke granice. Integrisanjem teorijskih perspektiva, savremenih tehnoloških inovacija poput blokčein-a i veštačke inteligencije, kao i regulatornih instrumenata poput Direktive EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), rad predlaže načine za usklađivanje inovativnih pristupa sa etičkom odgovornošću. Kroz studiju slučaja fiktivne kompanije „GrinTeh Korp“, istraživanje nudi praktične preporuke za jačanje tačnosti i odgovornosti u komunikaciji o održivosti, čime se dugoročno podržavaju poverenje zainteresovanih strana i održivo poslovanje.
Ključne reči: korporativna društvena odgovornost; izveštavanje o društveno odgovornom poslovanju; ekomanipulacija; transparentnost; etika; održivost; poverenje zainteresovanih strana
ETIČKE DIMENZIJE KREATIVNOG IZVEŠTAVANjA O DRUŠTVENO ODGOVORNOM POSLOVANjU: IZMEĐU INOVACIJE I EKOMANIPULACIJE
Tadija Đukić, Miloš Pavlović, Čedomir Gligorić
Rezime: Izveštavanje o korporativnoj društvenoj odgovornosti (CSR) postalo je kamen temeljac savremene poslovne prakse, omogućavajući organizacijama ne samo da komuniciraju svoje inicijative održivosti i društvene uticaje, već i da ojačaju poverenje zainteresovanih strana i legitimitet kompanije u javnosti. Kako preduzeća sve češće primenjuju kreativne tehnike izveštavanja—poput narativnog pripovedanja, vizuelno oblikovanih prikaza podataka i interaktivnih digitalnih formata—kako bi informacije o održivosti učinila zanimljivijim i pristupačnijim, javlja se sve veći etički izazov u vidu ekomanipulacije (greenwashinga), pri čemu se pojedina dostignuća preuveličavaju ili selektivno predstavljaju na način koji dovodi do obmana i smanjenja poverenja zainteresovanih strana (Seele & Gatti, 2015; Ljon & Montgomery, 2015). Ovaj rad ispituje na koji način kreativnost u CSR izveštavanju može doprineti unapređenoj transparentnosti i snažnijoj uključenosti zainteresovanih strana, istovremeno ukazujući na rizike po kredibilitet kompanije kada se prekorače etičke granice. Integrisanjem teorijskih perspektiva, savremenih tehnoloških inovacija poput blokčein-a i veštačke inteligencije, kao i regulatornih instrumenata poput Direktive EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), rad predlaže načine za usklađivanje inovativnih pristupa sa etičkom odgovornošću. Kroz studiju slučaja fiktivne kompanije „GrinTeh Korp“, istraživanje nudi praktične preporuke za jačanje tačnosti i odgovornosti u komunikaciji o održivosti, čime se dugoročno podržavaju poverenje zainteresovanih strana i održivo poslovanje.
Ključne reči: korporativna društvena odgovornost; izveštavanje o društveno odgovornom poslovanju; ekomanipulacija; transparentnost; etika; održivost; poverenje zainteresovanih strana
