ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (4) 2, 417-429
Miloš Golubović
Rezime: Ovaj rad istražuje uticaj inflacije na nivo javnog duga izražen kao procenat BDP-a u zemljama Jugoistočne Evrope u periodu od 2008. do 2023. godine. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od osam zemalja, primenom regresione analize panel podataka. Poseban akcenat stavljen je na razlikovanje trenutnog i odloženog efekta inflacije, uz uključivanje dve kontrolne varijable: kamate na javni dug i realnog rasta BDP-a. Model sa slučajnim efektima (REM), koji je odabran kao metodološki najpogodniji na osnovu Breusch-Pagan LM testa i Hausman testa, pokazuje da inflacija iz prethodnog perioda ima negativan i statistički značajan uticaj na javni dug, dok tekuća inflacija nije značajna. Kamata na javni dug pokazala se kao visoko značajna i pozitivno korelisana varijabla, dok realni rast BDP-a nije imao statistički značajan efekat. Rezultati sugerišu da inflacija može igrati ulogu u relativnom smanjenju fiskalnog opterećenja, ali da odgovorno upravljanje zaduživanjem i jačanje institucionalnih okvira ostaju ključni faktori očuvanja fiskalne stabilnosti i održivosti javnog duga u regionu.
Ključne reči: javni dug; inflacija; Jugoistočna Evropa; kamata na javni dug; realni rast BDP-a
UTICAJ INFLACIJE NA JAVNI DUG ZEMALjA JUGOISTOČNE EVROPE
Miloš Golubović
Rezime: Ovaj rad istražuje uticaj inflacije na nivo javnog duga izražen kao procenat BDP-a u zemljama Jugoistočne Evrope u periodu od 2008. do 2023. godine. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od osam zemalja, primenom regresione analize panel podataka. Poseban akcenat stavljen je na razlikovanje trenutnog i odloženog efekta inflacije, uz uključivanje dve kontrolne varijable: kamate na javni dug i realnog rasta BDP-a. Model sa slučajnim efektima (REM), koji je odabran kao metodološki najpogodniji na osnovu Breusch-Pagan LM testa i Hausman testa, pokazuje da inflacija iz prethodnog perioda ima negativan i statistički značajan uticaj na javni dug, dok tekuća inflacija nije značajna. Kamata na javni dug pokazala se kao visoko značajna i pozitivno korelisana varijabla, dok realni rast BDP-a nije imao statistički značajan efekat. Rezultati sugerišu da inflacija može igrati ulogu u relativnom smanjenju fiskalnog opterećenja, ali da odgovorno upravljanje zaduživanjem i jačanje institucionalnih okvira ostaju ključni faktori očuvanja fiskalne stabilnosti i održivosti javnog duga u regionu.
Ključne reči: javni dug; inflacija; Jugoistočna Evropa; kamata na javni dug; realni rast BDP-a
