ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (3) 7, 367-384
Srđan Mirković, Mihajlo Ranisavljević
Rezime: Korporativna diverzifikacija ostaje centralna tema u savremenom strategijskom menadžmentu, ali njen uticaj na performanse preduzeća i dalje je predmet debate. Srodna diverzifikacija može da generiše sinergijske efikasnosti i ojača rezultate, dok nesrodna diverzifikacija često uvodi troškove koordinacije i smanjuje profitabilnost. Ova studija sprovodi sistematsku analizu vodećih teorijskih perspektiva i empirijskih nalaza kako bi identifikovala uslove pod kojima diverzifikacija unapređuje — ili narušava — poslovne rezultate. Uključena su i razvijena i tržišta u razvoju, što omogućava poređenja kroz različita institucionalna i industrijska okruženja. Dokazi ukazuju da umeren stepen raznovrsnosti poslovnih aktivnosti daje najpovoljnije efekte, dok preterana ekspanzija povećava troškove i slabi performanse. Iako interna tržišta kapitala mogu da pruže privremenu zaštitu tokom perioda ekonomske nestabilnosti, ova prednost je u velikoj meri kratkog daha. Stoga se u radu preporučuje da menadžeri usklade obim i način diverzifikacije sa raspoloživim resursima i specifičnim poslovnim okruženjem, budući da samo pažljivo uravnotežena kombinacija širine i fokusa može očuvati i unaprediti dugoročnu vrednost preduzeća.
Ključne reči: korporativna diverzifikacija; performanse preduzeća; konglomeratski diskont; institucionalni kontekst; strategijski menadžment
KORPORATIVNA DIVERZIFIKACIJA I PERFORMANSE PREDUZEĆA: TEORIJSKI OKVIRI, INSTITUCIONALNI KONTEKST I DINAMIČKI EFEKTI
Srđan Mirković, Mihajlo Ranisavljević
Rezime: Korporativna diverzifikacija ostaje centralna tema u savremenom strategijskom menadžmentu, ali njen uticaj na performanse preduzeća i dalje je predmet debate. Srodna diverzifikacija može da generiše sinergijske efikasnosti i ojača rezultate, dok nesrodna diverzifikacija često uvodi troškove koordinacije i smanjuje profitabilnost. Ova studija sprovodi sistematsku analizu vodećih teorijskih perspektiva i empirijskih nalaza kako bi identifikovala uslove pod kojima diverzifikacija unapređuje — ili narušava — poslovne rezultate. Uključena su i razvijena i tržišta u razvoju, što omogućava poređenja kroz različita institucionalna i industrijska okruženja. Dokazi ukazuju da umeren stepen raznovrsnosti poslovnih aktivnosti daje najpovoljnije efekte, dok preterana ekspanzija povećava troškove i slabi performanse. Iako interna tržišta kapitala mogu da pruže privremenu zaštitu tokom perioda ekonomske nestabilnosti, ova prednost je u velikoj meri kratkog daha. Stoga se u radu preporučuje da menadžeri usklade obim i način diverzifikacije sa raspoloživim resursima i specifičnim poslovnim okruženjem, budući da samo pažljivo uravnotežena kombinacija širine i fokusa može očuvati i unaprediti dugoročnu vrednost preduzeća.
Ključne reči: korporativna diverzifikacija; performanse preduzeća; konglomeratski diskont; institucionalni kontekst; strategijski menadžment
