ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (3) 6, 353-365
Milan Marković, Ivana Marjanović, Anđela Milenković
Rezime: Potreba za ozelenjavanjem ekonomije raste kako globalno, tako i u Evropskoj uniji, dok poljoprivreda predstavlja sektor koji zauzima posebnu pažnju. Snažna međuzavisnost poljoprivrede i životne sredine naglašava potrebu za analizom situacije, perspektiva i načina za poboljšanje njihovog odnosa. Autori su izdvojili indikatore (za period od 2015. pa nadalje, u zavisnosti od dostupnosti podataka Evrostata) koji opisuju ekološke izazove evropske poljoprivrede i određuju buduće strateške pravce analizirajući do sada postignuti uspeh. Jedna od najčešćih strategija za smanjenje međusobnog negativnog uticaja je cirkularna ekonomija. Vrednost rada ogleda se u produbljivanju i boljem razumevanju vizije kružne ekonomije u poljoprivredi. Rad će popuniti teorijsku prazninu u literaturi koja se bavi održivim razvojem poljoprivrede kroz perspektivu cirkularne ekonomije i na taj način pomoći kreatorima agrarne politike u rešavanju otvorenih problema u ovom sektoru, koji, nesumnjivo, ima značajan uticaj na prirodno okruženje. Vrednosti poljoprivredno-ekoloških indikatora pokazuju da evropska poljoprivreda ide u pravom smeru sa stanovišta održivosti životne sredine. Pored toga, rad nudi socio-ekonomski pristup analizi izazova i koristi primene cirkularne ekonomije u poljoprivredi. Cilj je produžiti životni vek resursa vraćajući ih u proizvodni proces, čime se smanjuje otpad koji ima štetne efekte na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Na ovaj način, resursi se maksimalno koriste, tj. oni se čuvaju u sistemu. Korišćenjem otpada u više proizvodnih ciklusa, cirkularna ekonomija obezbeđuje racionalno korišćenje resursa, posebno energije i materijala, što može smanjiti trenutnu zavisnost od uvoza sirovina zemalja Evropske unije.
Ključne reči: cirkularna ekonomija; poljoprivreda; životna sredina; održivi razvoj; resursi; Evropska unija razvoj; resursi; Evropska unija
ZNAČAJ CIRKULARNE EKONOMIJE U EVROPSKOJ POLjOPRIVREDI
Milan Marković, Ivana Marjanović, Anđela Milenković
Rezime: Potreba za ozelenjavanjem ekonomije raste kako globalno, tako i u Evropskoj uniji, dok poljoprivreda predstavlja sektor koji zauzima posebnu pažnju. Snažna međuzavisnost poljoprivrede i životne sredine naglašava potrebu za analizom situacije, perspektiva i načina za poboljšanje njihovog odnosa. Autori su izdvojili indikatore (za period od 2015. pa nadalje, u zavisnosti od dostupnosti podataka Evrostata) koji opisuju ekološke izazove evropske poljoprivrede i određuju buduće strateške pravce analizirajući do sada postignuti uspeh. Jedna od najčešćih strategija za smanjenje međusobnog negativnog uticaja je cirkularna ekonomija. Vrednost rada ogleda se u produbljivanju i boljem razumevanju vizije kružne ekonomije u poljoprivredi. Rad će popuniti teorijsku prazninu u literaturi koja se bavi održivim razvojem poljoprivrede kroz perspektivu cirkularne ekonomije i na taj način pomoći kreatorima agrarne politike u rešavanju otvorenih problema u ovom sektoru, koji, nesumnjivo, ima značajan uticaj na prirodno okruženje. Vrednosti poljoprivredno-ekoloških indikatora pokazuju da evropska poljoprivreda ide u pravom smeru sa stanovišta održivosti životne sredine. Pored toga, rad nudi socio-ekonomski pristup analizi izazova i koristi primene cirkularne ekonomije u poljoprivredi. Cilj je produžiti životni vek resursa vraćajući ih u proizvodni proces, čime se smanjuje otpad koji ima štetne efekte na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Na ovaj način, resursi se maksimalno koriste, tj. oni se čuvaju u sistemu. Korišćenjem otpada u više proizvodnih ciklusa, cirkularna ekonomija obezbeđuje racionalno korišćenje resursa, posebno energije i materijala, što može smanjiti trenutnu zavisnost od uvoza sirovina zemalja Evropske unije.
Ključne reči: cirkularna ekonomija; poljoprivreda; životna sredina; održivi razvoj; resursi; Evropska unija razvoj; resursi; Evropska unija
